Reformski Gazenje na Makedonskata istorija

Reformski Gazenje na Makedonskata istorija ova e pocetokot od reformskata vlada na crpko zajkoski. Dali ce ostane neshto Makedonsko posle nivnite reformi koi gi predvidea. Glupaviot narod koj im veruvashe deka se raboti za reformi od podobruvanje na zhivotot vo drzhavata dali sega ce se zadovolni koga ce doznaat deka vsushnost Reformite koi EU i SAD im gi izracaa na nasila donesenata vlada vsushnost se za snemuvanje na se shto e Makedonsko. Crpko Zajkoski vo oci im kazha na Makedoncite pred izborite deka ce se pomiri so site komshii i deka nie sme krivci pa taka pocna od Bugarija kade im se pokloni na nivnite baranja deka nie sme Vsushnost Bugari no posle vtora svetska vojna sme se odrekle po Titovata odluka za sozdavanje na Republika Makedonija.EDIN NAROD.Edin jazik Eno pismo blgarsko kirilicno pismo.
Vtora revorma e so Grcite na koi vejce im se poklonija i im preporacaa da si bira Grcija koe ime za niv e najpogodno pa tie ce go prifatat.Zakazhano e deka do Avgust Grcija da go preporaca novoto ime a do septembar da se ustavno podkrepi. Treta reforma e pomiruvanje so Srpskata crkva i kleknuvanje pred nivniot Vladika za priznavanje deka ne postoi Makedonska Crkva tuku Srpska i Bugarska.
Treta Reforma e dvojazicnosta so Albancite no sega posle pomiruvanje so Bugarska mozhno e da se raboti na nov ustav kade ce se donese deka imame dva jazika vo drzhavata a toa se Bugarski i Albanski.
Cetvrta reforma e podelba kantonizacija vo koja ce se ostvarat 4 kantoni .prf –Albanski kanton. vtor–Blgarski kanton. tret Srpski kanton. i cetvrti –Grcki kanton.
Vo ovie kantoni mozhno e i jazicite da se definiraat prema pripadnosta na kantonot.
Sme izucuvale celo vreme pogreshna istorija ginel Makeodnski narod koj vsushnost bile samo razbojnici koi sakale da i nashtetat na Blgrskata vlast i da ja ocrnat nivnata istorija. Airlija da vi e soznavanjeto na novata istorija. Najstrashno e shto nazad nema vrajcanje narodot nemozhe povejce da ja spreci ovaa odluka. Na narodot im se sprema perenje na mozocite so nivnite mediumi. Nie celo vreme kazhuvame deka so povikot nema sloboda ne mediumite vsushnost nekoj saka da napravi diktatura i da gi stavi pod kontrola kako i so sudstvoto. Jas smetam iako ja pdrzhuvam VMRO DPMNE) deka greshat shto vlegoja vo sobranie i im dadoa legalizacija za nivnite odluki.samoto prisustvo vo debata koja e protiv drzhavata tie davaat legalizacija.
Od druga strana ako ne prisustvuvaat vo rabotata na sobranieto nemozhe da se zeme nikakva nivna odluka za legalna. Zatoa EU im bara na VMRO samo da ne go bojkotiraat sobranieto, i so nivnoto prisustvo da dadat AMIN za site odluki shto ce gi donese ova sobranie. Nekoj ce rece ama tie glasaa protiv no jas velam tocno toa go baraat da ima i nekoj shto glasa protiv togas sekoj zakon ima pogolema vazhnost. A ako se rece deka prisutni imalo 65 i site glasale za toa se vika diktatura.
VMRO lesno vleguva vo diskusii na sobraniskite sednici i ne saka da razbere deka tokmu toa go bara vladata na Crpko so toa dobiva legitimitet sobranieto i site nivni odluki. Znaci kucinjata laat karavanot si vrvi.
Sepak na VMRO DPMNE im treba golemi promeni vaka ce ja izgubat Makedonija zasekogash.

Komentari

Komentari

Напишете коментар

Вашата адреса за е-пошта нема да биде објавена. Задолжителните полиња се означени со *

*